第四章

“lianluyebuhuihaohaozou，zheisannianbanidiaojiaoshalema？”taizilengmodeyanshensaoguolai。

“jinrihuanghoudeshanghuayan，nisuiwoyidaoqu。”

woquanqishouzhi，liansecangbai，“nubijiezhi。”

taizideshensezhongyuranshangyisifanzao，“linwanqing，shouqinizhuangmozuoyangdejiaxingxing，dangchubushidanzidadehenma？！”

“taizidianxia，nubizhicuole。”

wodaizhejiushangdeshoubushoukongzhidibaozhutouzhandou，neishimeicishuocuohuaaidadehouyizheng。

“nubixuehuileguiju，yemingbailezijidebenfen。nubiyidingbuzaichixinwangxiang。qiutaizidianxiaraoshunubiyimingba！”

我的心已经死了。

zaimeiwanbeibizhedaoyexiang，shoujinqurudeneixierizili，yijingrangwochedishiquleduitadenianxiang。

太子忽然沉默。

“那就好。”

wogenzhetaizishenhouzoudaoyuhuayuan，menkouyougexiaotaijianjijiguixia。

daitingwanneitaijiandebingbaohou，tazelesheng，“nixianjinqu，guhaiyoushi。”

wonenediantou，duzijinruyuhuayuan。

ruodadehuayuanzhongyijinglailebushaoren。

duiyuwodeturanchuxian，sizhourenshideheburenshide，kaishiyilunfenfen。

“tingshuozheicilinjunzhuyehuilai？nanbucheng......jiushizheiwei？”

“kanshangquzenmezheibanqingshou，fengyichuipashiyaobeichuidaohuliqu。genzhaoguniangbiqilai，jianzhichayuanle！”lingyigerenbuxiedishuodao。

“hai！tingshuotahaiaimutaizidianxia，beisongqushenxingsile。yiwokana，takendingshisuiletaneigetufeidie，shanzhuchibulexikang！”youyourenchaofengdao。

huayingangluo，neixierenjiuturanbishanglezui。

tamenweijudikanzheyigefangxiang，yuanlaishitaizilaile。

tadeyanshenlenglieerweiyan，rangrenbuganzhishi。